Na jubilarnom 30. Kopaonik biznis forumu, čija je osnovna tema “Otpornost ekonomije u neizvesnim vremenima: Glavni izazovi za Srbiju i Zapadni Balkan”, bilo je reči i o obrazovanju i kako da unaprediti. Panel “Obrazovanje: različitim putevima do kompetencija” na kome su učestvovali i predstavnici Nordeus fondacije, otvorio je pitanja koja se tiču svih društvenih segmenata i šire zajednice.

Učesnici panela, Miloš Đuričanin, direktor strategije i razvoja Nordeus fondacije, Nebojša Bjelotomić, direktor Inicijative Digitalna Srbija, Jelena Ostojić, profesorka Četvrte gimnazije u Beogradu, i Vadim Smirnov, zamenik generalnog direktora NIS-a i direktor Funkcije za odnose sa državnim organima i korporativne komunikacije, govorili su o tome koliko neformalni oblici obrazovanja mogu da doprinesu razvoju kompetencija učenika i koliko je značajna podrška poslovnog sektora u razvoju te vrste obrazovanja. Panel je moderirala Svetlana Kisić, član Predsedništva Saveza ekonomista Srbije.

Miloš Đuričanin govorio je o značaju unapređenja obrazovanja za društvo: „Mi moramo prihvatiti neminovnost unapređenja obrazovanja, ako verujemo da Srbija ima budućnost. Od obrazovanja naše dece, naša budućnost i zavisi. Zato se ne smemo pitati kakvo će obrazovanje biti za 10 godina, već moramo prihvatiti neophodnost njegovog kontinuiranog unapređenja i baviti se konkretnim rešenjima. Moramo razumeti šta dobro obrazovanje za našu decu znači i u tom pravcu praviti korake. Mi u Nordeus fondaciji i Grupi za obrazovanje tako razmišljamo i rezultati koje imamo za samo godinu dana, govore da je moguće praviti takve korake napred.”

„Formalno obrazovanje ne može brzo da se menja, da prati u potpunosti potrebe privrede, već ima neki svoj tok i smer. Neformalno obrazovanje može da dopunjava one potrebe koje postoje na tržištu rada. Samim tim smo odlučili da pokušamo da uslovno rečeno parkiramo to neformalno pored formalnog i kroz interakciju sa osobama za koje verujemo da su najbitnije za obrazovanje, a to su učitelji i profesori, radimo i da kroz razvoj neformalnog utičemo i na formalno”, dodao je Nebojša Bjelotomić govoreći o ulozi koju Inicijativa Digitalna Srbija i Grupa za obrazovanje imaju u kontekstu njegovog unapređenja.

Jelena Ostojić, profesorka Četvrte gimnazije u Beogradu istakla je značaj podrške za rad van učionice svih segmenata društva, a pogotovo roditelja i privrede.

Iako formalni sistem obrazovanja ima nedostatke i veliki prostor za promene i unapređenja, postoje njegovi određeni segmenti koje je neophodno zadržati. Taj prostor za poboljšanje odličan je teren za primenu neformalnih oblika edukacije u kojima značajnu ulogu imaju upravo organizacije poput Nordeus Fondacije i Inicijative Digitalna Srbije, ali i privatnog sektora.

Neformalno obrazovanje kroz rad u učionicama budućnosti

Učešćem u diskusiji na panelu, Miloš Đuričanin i Nebojša Bjelotomić istakli su značaj podrške školama u primeni inovativnih programa, a kao dobar primer naveli su upravo otvaranje Mejkers labova u školama u Srbiji. Ideja Mejkers laba, kao i u ostalim gradovima, jeste da se učenici uz podršku nastavnika kroz timski rad povežu i sa drugim inicijativama i programima, da razviju multidisciplinarna znanja i veštine, pripreme se za svet preduzetništva i nastave da uče i rešavaju zadatke kroz inovativne metode. Grupa za obrazovanje, čije su članice i Nordeus Fondacija i Inicijativa Digitalna Srbija ( pored  Centra za promociju nauke i Dostignuća mladih u Srbiji) prošle godine otvorila je, renovirala i opremila četiri Mejkers laba, učionice budućnosti, a ove godine se to planira u još 11 škola. Ovaj projekat je takođe dobar primer kako privatni sektor može da učestvuje u razvoju neformalnih programa obrazovanja i podrške – od ove godine, inspirisani udruženim radom Grupe za obrazovanje, projektu se pridružuju i prve kompanije, nacionalni partneri inicijative, Henkel, Tarkett i Roma company, koje se svojim znanjem i proizvodima udružuju kako bi Mejkers labovi bili što kvalitetnije izgrađeni.

„Ono što je najveći izazov je kompanije uključiti u rad sa srednjim školama, jer one često ne vide direktnu korist za svoju kompaniju. Mislim da rad sa decom i srednjim školama mora da prevaziđe poslovne ciljeve koje mi kao kompanije imamo, i da u tom smislu posmatramo malo šire taj teren u kontekstu opstanka društva”, zaključio je Đuričanin.